Dok čekamo rezultate istraživanja (Startap Skener 2023) koje i ove godine sprovodimo sa ciljem dobijanja jasne slike o kretanjima, trendovima i trenutnom stanju domaćeg startap ekosistema, vraćamo film na podatke iz Startap Skenera 2022 koji se odnose na karakteristike i profil prosečnog startap osnivača. Da li su osnivači startapa u većini slučajeva studenti? Koliko poslovnog iskustva treba da ima startap osnivač? Da li je većina njih završila fakultet ili su startape osnivali i oni koji nisu stekli diplomu visokog obrazovanja? Da li se vaš profil uklapa u sliku prosečnog startap foundera? Hajde da pogledamo šta nam postojeća istraživanja i podaci govore o ovoj temi…
Mit o uspešnom osnivaču startapa
Uobičajena predstava o osnivačima uspešnih startapa vezuje se za ljude poput Bila Gejtsa, Stiva Džobsa i Marka Cukenberga, koji su napustili fakultet (eng. drop-out) da bi se otisnuli u preduzetničke vode i pokrenuli kompanije koje su postale glavni igrači na globalnom tržištu. Razmere popularnosti ove predstave su takve da se ona može smatrati skoro mitološkom. Istina je, ipak, malo drugačija, što potvrđuju i istraživanja sprovedena u inostranstvu i u domaćem startap ekosistemu. Stoga ćemo u ovom tekstu pokušati da rasvetlimo koje to osobine karakterišu prosečnog osnivača startapa.
Godine su (ne)važne
Istraživanja koja su rađena u ekosistemima razvijenih ekonomija, ali i analiza startap ekosistema u Srbiji, potvrđuju da osnivači većine uspešnih startapa nisu krenuli u svoj preduzetnički poduhvat u ranim dvadesetim. Ovi podacijasno ukazuju da pojedinci uglavnom odlučuju da svoje inovativne ideje realizuju posle tridesete godine života. Prema poslednjem dostupnom istraživanju na nivou EU, prosečna starost osnivača je 38 godina, u Velikoj Britaniji 35 godina, a u SAD preko 40 godina. Prema podacima prikupljenim za potrebe domaćeg Startap skenera 2022 prosečna starost osnivača startapa u Srbiji je 36 godina.
Uporedna analiza dostupnih podataka o više od 200 globalnih “jednoroga” (eng. Unicorn) i drugih startapa koji su osnovani u periodu 2015-2018. pokazala je da je raspon starosti osnivača raznolik, od 20 do 68 godina, kao i da ne postoji određeno godište kada je manja ili veća verovatnoća da ćete uspeti. Ono što je sigurno, jeste da zrelost nosi sa sobom određene prednosti, koje mogu doprineti uspehu startapa.
Obrazovanje – istrajati ili odustati?
Obrazovni profil osnivača
Startap skener 2022 je pokazao da najveći deo startap osnivača koji su učestvovali u ovom istraživanju ima visoko obrazovanje (25,8% fakultet, 36,4% master, 9,9% doktorat). Situacija je slična i u drugim startap ekosistemima u kojima su takođe najzastupljeniji osnivači koji su završili fakultet ili master studije. Primeri sa različitih geografskih meridijana ilustruju ovu činjenicu, kao npr. Južna Koreja gde 46,5% osnivača ima fakultetsku, a 34,5% master diplomu, ili države regiona Bliskog Istoka i Afrike gde je oko 66% osnivača završilo fakultet. Na globalnom nivou, prema analizi Startap Džinoma (Startup Genome), 56,4% osnivača je steklo fakultetsku, a 31,2% master diplomu, ukupno 87,6%.
Navedena statistika ukazuje da su uspešni drop-outs više izuzetak nego pravilo. Naime, među osnivačima je manje od 10% onih koji su napustili fakultet. Navedeni podaci naravno ne isključuju mogućnost uspeha i bez diplome fakulteta, već ukazuju da obrazovanje donosi određene prednosti koje olakšavaju razvoj i poslovanje startap kompanija.
Visoko obrazovanje – džoker u inovativnom preduzetništvu
Obrazovanje pre svega pruža mogućnost da steknete znanje u oblasti u kojoj želite da razvijate inovativna rešenja. Osim toga, širite mrežu kontakata što vam omogućava da upoznajete ne samo ljude koji imaju slična znanja i interesovanja, već i pojedince čija se znanja i veštine razlikuju od vaših, ali mogu biti veoma korisna za realizaciju vaše inovativne ideje i kasnije nakon što završite fakultet. U ekosistemima u kojima je razvijena saradnja akademske i biznis zajednice, univerziteti pružaju priliku za učešće u programima koji u ranoj fazi razvoja startap ideje pružaju kako mentorsku, tako i finansijsku podršku.
Prethodno iskustvo – faktor uspeha startapa
S godinama stičemo određeno profesionalno i životno iskustvo (skup znanja, veština i kontakata) koje može biti dragoceno ako se odlučimo da pokrenemo startap. Iskustvo je korisno ne samo u procesu razvijanja ideje, već i u prepoznavanju prilika na tržištu, načina da iskoristimo svoju mrežu kontakata, ali i u savladavanju prepreka s kojima se suočavamo u svom startap poduhvatu.
Srpski osnivači, prema istraživanju Startap skener 2022, u velikoj većini su znanja i veštine relevantne za startape stekli kroz radno iskustvo (82,1% ispitanika). I u globalnim okvirima podaci potvrđuju značaj prethodnog iskustva. Polovina osnivača uspešnih svetskih tech startapa jednoroga je imalo deceniju prethodnog radnog iskustva. Jedno istraživanje iz SAD je potvrdilo pozitivnu vezu između godina prethodnog radnog iskustva i rasta procenjene vrednosti startapa između serije A i serije B investiranja. U jednom od rastućih globalnih startap ekosistema, indijskom Bengaluru, osnivači takođe u proseku imaju deset godina iskustva koje je korisno jer “ako pogledamo inovaciju proizvoda, neophodno je da prođete kroz par ciklusa da biste uopšte razumeli šta je potrebno da se napravi proizvod. Potrebni su stručna ekspertiza i znanje da se napravi proizvod”.
Raznovrsnost pokreće inovacije
Kada govorimo o startapima, pojam raznovrsnosti (eng. diversity) podrazumeva uključenost ljudi različitih rodnih, obrazovnih, profesionalnih, socijalnih, kulturnih i drugih karakteristika u startap preduzetništvo. Raznovrsnost stoga ne bi trebalo posmatrati kao nametnutu normu političke korektnosti, već kao mogućnost da se različitosti članova osnivačkog tima uklope u kombinaciju koja će proizvesti inovacije i doneti prednost na tržištu.
Jedan od rasprostranjenih mitova o startap preduzetništvu jeste da startape osnivaju pojedinci iz IT profesija ili diplomci IT i tehničkih fakulteta. Stvarnost je međutim drugačija i jasno pokazuje da startap poduhvati nisu rezervisani samo za programere i inženjere. Slika startap ekosistema nije jednolična, već raznovrsna, što znači i multidisciplinarna. To je potvrdilo i naše istraživanje Startap skener 2022 – čak dve trećine startapa (64,2%) imaju non-tech članove u osnivačkom timu.
Možemo slobodno reći da je uključenost ljudi koji nemaju prethodno iskustvo u IT sektoru ili tehničko obrazovanje u procese tehnoloških promena danas skoro neizbežno. Oni nisu samo vredan deo osnivačkih timova, već i zaposlenih koji svojim radom pomažu da inovativne ideje zaista postanu stvarnost.
Tačan odgovor je…?
Na kraju, ako želimo da damo odgovor na pitanje “Ko je osnivač startapa?” možda je najispravnije da kažemo: “Svako od nas može postati osnivač startapa!”
Preduzetnički duh nije privilegija određenih već svojevrsna unutrašnja, često pritajena, snaga koja u određenom momentu može da pokrene svakoga da se odvaži da svoje ideje razvije i testira u stvarnosti. Iz tog razloga projekat Preduzmi ideju usmerava jedan deo svojih aktivnosti na podsticanje i ohrabrivanje preduzetničkog način razmišljanja. Na taj način, nadamo se, pomoći ćemo nekima od vas da prepoznaju svoj “pravi trenutak” da se odvaže i preduzmu prvi korak u svetu inovativnog preduzetništva.
Autor teksta: Tatjana Milić, analitičar implementacije projekta Preduzmi ideju
Saradnici na tekstu: Tadej Kurepa, Đurđina Caković
